Plutani zatvarači sa glavom od drugih materijala (bartops/ T-zatvarači)

PLUTANI ČEPOVI SA GLAVOM

Plutani zatvarači sa glavom od drugih materijala (bartops/ T-zatvarači)

Ovaj tip zatvarača se sastoji od dva dela: glave (plastične ili drvene,) i tela od plute (prirodne, od prirodne plute popunjeni prahom od plute, aglomerirani ili mikro-aglomerirani). Zbog toga su dostupni u širokom opsegu formata, kvaliteta, kombinacija materijala.

Razlika između ovog tipa zatvarača i ostalih tipova je mogućnost da se zatvarač ubaci i izvadi iz boce više puta bez otvarača. Druga važna osobina je da se može koristiti i za druge boce ponovo.

Oblikovani zatvarači od plute (pečurke)

Ovakav tip zatvarača može biti od različitih vrsta plute (prirodna, kolmatirana, aglomerirana, mikro-aglomerirana) i dizajniran je da odgovori određenim specifikacijama, potrebama ili posebnim namenama.

Takođe, zatvarači su dostupni u širokom opsegu formata, kvaliteta, kombinacija materijala…

Izbor ovog tipa zatvarača zahteva podrobno poznavanje osobina u korišćenju i eksploataciji.

Preporuke za rukovanje i skladištenje zatvarača

Zbog rizika kontaminacije površine plutanog zatvarača, posle pakovanja oni se moraju čuvati u prostorima sa temperaturom između 10 i 25 stepeni celzijusa i relativne vlažnosti vazduha od 50 do 70%.

Preporuke za zatvaranje

Grlić boce treba da bude relativno suv pri procesu zatvaranja.

Nivo tečnosti u boci treba da bude 15-20 mm ispod zatvarača da bi se izbeglo da termalna ekspanzija tečnosti unutar boce izazove preveliki pritisak.

 Preporučuje se da boca ostane u uspravnom položaju bar 60 minuta posle zatvaranja, kako bi zatvarač povratio svoju dimenziju i sprečio curenje.

DA LI STE ZNALI?

Jedan od nesumnjivo najekološkijih materijala, u celosti obnovljiv i biorazgradiv, sa izuzetnim svojstvima jeste pluta. Pluta se dobija iz kore hrasta plutnjaka i umesto da se drvo poseče da bi se dobila sirovina za dalju preradu, kao što se radi sa ostalim drvnim vrstama, kora se svakih 9 do 12 godina obrezuje a drvo se ostavi da se regeneriše.

Budući da je hrast plutnjak spororastuća vrsta i da može da dosegne starost od 170 do 250 godina, to znači da se, u proseku, kora za dobijanje plute može obrezati oko 16 puta tokom njegovog životnog ciklusa.

Pluta se smatra i nepromočivom, ali istovremeno i prozračnom. Budući da se vazduh može kompresovati pod pritiskom, pa onda ponovo raširiti, jedno od ključnih svojstava plute je i elastičnost, ali i plovnost i protivkliznost.

Sva prava na tekst zadržava Privredna Mreža

Advertising & Marketing & Business support

Privredna Mreža Balkana

Petrović Sandra

+381 61 30 45 600