⏩ Prodaja plastičnih čašica, saksija i kontejnera za rasad
⏩ Mogući popusti na veće količine
⏩ Dostava na adresu ili slanjem Dexpressom
MOGUĆI PROBLEMI U PROIZVODNJI RASADA
Rasad predstavlja mladu biljku proizvedenu na ograničenom, kontrolisanom prostoru, a koja je namenjena daljoj proizvodnji, tj. rasađivanju na stalnom mestu (zaštićeni prostor, otvoreno polje).
Proizvodnja rasada je kompleksan proces, koji zahteva znanje i iskustvo, pa pojedini uzgajivači često imaju problema u njegovoj proizvodnji.
Od kvaliteta proizvedenog rasada uveliko zavisi i uspešnost proizvodnje, tj. prinos I kvalitet povrća, a napravljene greške u fazi proizvodnje rasada se teško mogu kasnije nadomestiti drugim agrotehničkim merama.
Proizvođači, na samom početku proizvodnje najčešće greše, tj. imaju najviše problema zbog lošeg regulisanja temperature unutar proizvodnog prostora. Ako je uz neodgovarajuću temperaturu prisutan i nedostatak svetlosti, stable mladih biljaka ostaju tanka, a one postaju i krte i podložnije napadu gljivičnih bolesti.
Iz ovih razloga manje iskusnim povrtarima se savjetuje da rasad kupuju u registrovanim rasadnicima, koji su specijalizovani za proizvodnju rasada, koji je kontrolisan i od strane službi i institucija odgovornih za praćenje kvaliteta I zdravstvene ispravnosti rasada.
Prednosti proizvodnje rasada u odnosu na direktnu setvu se ogledaju u sledećem:
● Ranije sazrevanje povrća
● Racionalno korišćenje zemljišta
● Povećanje prinosa
● Efikasnija zaštita biljaka od bolesti i štetočina
● Manji utrošak semena
Rasad se može proizvoditi u svim oblicima zaštićenog prostora. Rani rasad se proizvodi u objektima sa zagravanjem vazuha i zemljišta. Za proizvodnju u zaštićenom prostoru vrijeme setve se određuje prema cilju proizvodnje.
Postoji više načina proizvodnje rasada sa ili bez pikiranja, zavisno od vrste i vremena proizvodnje, a najčešći načini proizvodnje su u kontejnerima, čašama, saksijama ili tresetnim kockama ili pak rasad golih žila.
U prvom slučaju ( kontejneri i čaše ) u pitanju je kvalitetniji rasad koji će se nakon rasađivanja mnogo lakše i brže primiti i navići na novu sredinu, u odnosu na rasad bez zemlje.
Gde se najčešće greši?
Temperatura vazduha je jedan od osnovnih faktora uspešne proizvodnje, a optimalne vrijednosti zavise od biljne vrste, fenofaze razvoja, veličine insolacije i drugih faktora. Za većinu toploljubivih kultura (paprika, paradajz, krastavac, lubenica, dinja) optimalna temperatura za nicanje je 25-28°C. Izuzetno je važno nakon nicanja sniziti temperaturu na 18-20°C par dana, da ne bi došlo do izduživanja rasada, a nakon toga temperaturu treba održavati na 20°C do faze kaljenja rasada.
Kaljenje rasada je faza kad biljke deset do petnaest dana pred rasađivanje treba provetravanjem leje ili rasadnika prvo postepeno, a zatim sve intenzivnije, prilagođavati snižavanjem temperature na uslove vanjske sredine (plastenik ili otvoreno polje). U ovoj fazi, kad rasad ima 4-6 listova, treba ga prihraniti sa 0,5% kalijumsulfatom, da bi se dobila biljka čvrstog korena i elastične stabljike, što otpornija i spremnija za rasađivanje .
Temperatura vode za zalivanje rasada je izuzetno bitna, kao i njen kvalitet. Najbolje bi bilo zalivati kišnicom ili barem odstajalom vodom sa optimalnom temperaturom od 20 stepeni C. Proizvođači mnogo greše misleći da je bolje zalivati češće, a sa manjom količinom vode.
Naprotiv, treba zalivati ređe, ali sa većom količinom da bi se supstrat čitav navlažio, a ne samo površinski. Učestalost zalivanja, kao i količina zavise od fenofazi proizvodnje rasada, kao i vremenskim uslovima (sunčan-oblačan dan). Ukoliko se na površini suptrata pojavi tamnozelena boja, poput mahovine, znači da smo preterali sa navodnjavanjem, što često dovodi do pojave poleganja rasada. Da bi se u biljnoj proizvodnji sprečila ova pojava, u proizvodnji rasada treba koristiti samo dezinfikovano sjeme i dezinfikovan supstrat, a biljkama treba obezbediti umjereno zalivanje i dovoljno svetlosti. Bitno je rasadnik redovno provjetravati, pratiti temperaturu i zdrastveno stanje i pri pojavi prvih siptoma potražiti stručnu pomoć.
Kako znati da smo proizveli ili kupili kvalitetan rasad?
Kad stabljiku rasada omotamo oko prsta i naglo pustimo, ukoliko se odmah uspravi tad znamo da je u pitanju kvalitetan rasad. Ukoliko ostane „obešena“ ili se prelomi, u pitanju je rasad koji je bolje ne saditi, jer nećemo imati dobru i ekonomski opravdanu proizvodnju. Isto tako, korenov sistem treba da bude rasprostranjen kroz čitav supstrat, da bi se biljka nakon rasađivanja što lakše adaptirala na novu sredinu.
Izvor: Mr Branka Nikolić
Stručni saradnik za ratarstvo i povrtarstvo
Korisni saveti :
Sva prava na tekst zadržava Privredna Mreža
Advertising & Marketing & Business support
Privredna Mreža Balkana
Sandra Petrović
061 30 45 600
