Od Instituta u Frankfurtu na Majni dobili su sertifikat, ali i priznanje da bolje rakije sa prostora bivše SFRJ nije bilo od 1945. godine. A u Kanadi, gde jedino obavljaju ispitivanja prisustva teških metala, nisu mogli da veruju da je količina štetnih materija četiri puta ispod dozvoljene, pa su nekoliko puta ponavljali analizu, objašnjava Nenad Stevanović, suvlasnik i direktor „Metalflexa“.

I mada se to ne bi reklo po skromnoj spoljašnjosti pogona na pola puta Požega - Arilje, u njemu je na najbolji način pomireno tradicionalno i moderno. Rakija se peče na drevni način, ali i uz tehnologiju i recepturu vrhunskih stručnjaka. Čistoći i pitkosti doprinosi postupak odvajanja koštice. Jaka je 45 stepeni, ili, narodski, 18 gradi. Krasi je i luksuzni dizajn.

Boce od 0,70 litara su specijalno naručene, italijanske. Atraktivan je i ostatak pakovanja: domaće kutije i kese. Na dvojezičnoj etiketi (engleski i srpski), piše da je stara deset godina. 
Može se naći u Beogradu, a zasada, u manjim količinama, „Zlatna Biserka“ odlazi put Australije, Amerike, Kanade, Švedske, Mađarske... 

Firma „Metalflex“ u turnusu otkupi 150 tona šljiva (požegače i čačanske sorte) i proizvede oko 21 tonu rakije. 

Naredne godine planiraju da utrostruče kapacitete, ali i da puste u promet rakiju od jabuke. Imaju u planu da prošire asortiman visokokvalitetnih rakija, kao i izgradnju sušare za šljive. Kadar u koji se uzdaju, Nenadovi sinovi - Dragan i Milan, pripremaju se na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Inače, „Metalfleks“, čiji je vlasnik Nenadov tast Mileta Đurić, jedna je od prvih privatnih firmi u Arilju (1973. godine). Glavna delatnost do pre 16 godina bila joj je metalna galanterija!